Karakteristike vežbanja sa decom uzrasta 3 – 4 godina
Ovaj period u razvoju dece ( kraj treće godine ) karakteriše brz tempo rasta i razvoja mišićne mase, tako da se bitno menjaju proporcije tela. Sa motoričkog aspekta usvajaju se važna kretanja. Sa psihološkog aspekta zahtevaju se kratkotrajna, ali česta, ponavljanja raznovrsnih aktivnosti. Podsticanje motoričkog razvoja vrši se kroz usavršavanje hodanja ( po vijači, švedskoj klupi…), različiti pokreti stopala, zatim imitacije životinja, različite vežbe u stavu, sedu i ležanju, ubrzanja, saskoci sa male visine, preskoci kanapa, saskoci u dalj s mesta, obenožni poskoci, podbacivanje i hvatanje lopte, proizvoljne izmene položaja ruku, nogu, trupa glave, plivanje i vežbe u vodi, igre na otvorenom prostoru i u fiskulturnoj sali. Okretnost se razvija pri hodanju i trčanju uz promenu pravca, primenom vežbi sa predmetima, a posebno sa loptom. Pokreti ruku povezuju se sa disanjem, a kretanja sa koordinacijom.
U četvrtoj godini dolazi do usvajanja novih aktivnosti vezanih za brzo trčanje, hodanje bokom napred, bacanje lopte ( dodavanje na različite načine ), skakanje, preskakanje vijače, okretanje obruča, reagovanje na komandu, gimnastičke vežbe.
Kroz fizičke aktivnosti potrebno je podsticati razvoj fizičkih svojstava – brzine, gipkosti, sile i izdržljivosti.
Značajno mesto ima delimično usvajanje kretanja karakterističnih za sportska vežbanja – pojedine elemente tehnike trčanja, skoka, bacanja, elemenata igre loptom, kompleksi gimnastičkih vežbi, osnovna akrobatska kretanja, skijanje, klizanje, plivanje.
Osnovna forma rada ostaje igra, a kod podsticanja brzine osnovno je podsticati brzinu reagovanja i frekvenciju pokreta pri izvođenju jednostavnih pokreta.
Trajanje vežbanja za ovaj uzras trebalo bi da iznosi 30 – 35 minuta.
Karakteristike vežbanja sa decom uzrasta 5 godina
Do 5. godine dobro se razvila koordinacija u odnosu na prethodni period. U ovom uzrastu dete ima sposobnost da zadrži pažnju određeno vreme na određenu vrstu vežbanja.
Period 5 – 6 godina kritičan je period sa aspekta fizičkog razvitka, slabe neki lanci mišićnog sistema i zglobnih veza, može biti narušeno držanje tela i status stopala, može doći do iskrivljenja nogu i kičmenog stuba, grudi postaju ravne, a često i upale, slabe mišići trbušnog zida. Zbog toga, potrebno je organizovati vežbanje tri puta nedeljno do 40 minuta. Potrebno je podsticati težnju za učestvovanje u kolektivnim sportovima i takmičenje sa vršnjacima.
Karakteristike vežbanja sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta
Podrazumeva rad sa decom od 6 do 11 godina. Ovo je uzrast gde se sistematski radi na usavršavanju antropometrijskih dimenzija dece, pa se samim tim i prati razvoj tog prostora. Vežbanje ovde ima neprocenjivi značaj za razvoj dece.
U ovo periodu mišićni sistem dobija na svojoj masi, ali koordinacija nije još razvijena, pa dete neekonomično troši svoju snagu. Zbog svega toga se koriste aktivnosti primenom igara sa stereotipnim i ritmički usklađenim pokretima, sa zadatkom da se u svakoj sledećoj programskoj radnji kretanje obogaćuje i da postaje skladnije i prilagodnije cilju. Zbog toga se koriste kolektivne igre, igre loptom, koje su bogate pravilima ponašanja i vrše socijalizaciju dece. Ovo je takođe period gde je moguće pravovremeno i stručno usmeravanje dece na određeni sport i stimulisanje mladih sportskih talenata.
Karakteristike vežbanja sa decom uzrasta 6 godina
Sa šest godina motorika je konsolidovana, a to se može videti po tome što su savladani osnovni oblici kretanja – hodanje, trčanje, bacanje skokovi, hvatanje, penjanje, puzanje, vučenje, nošenje, guranje. Sem toga dete je sposobno da vozi bicikl, rolere, klizaljke, da skija, pliva… U ovom uzrastu potrebno je usvajanje novih i složenih vidova sportskih kretanja.
Karakteristike vežbanja sa decom uzrasta 7 – 10 godina
U ovom periodu postoje veoma povoljni uslovi za podsticanje razvoja koordinacije dece. Uspostavlja se osnovna kultura kretanja, uspešno se usvajaju nove, ranije nepoznate vežbe, nova kretanja i znanja.
U ovom periodu izgrađuju se i individualni interesi i motivacija za vežbanje. Osnovni zadatak i prevashodan cilj organizovanog vežbanja predstavlja razvoj koordinacije kao svojstva od kojeg zavisi uspešnost u složenim kretanjima. Na kraju ovog perioda svrsishodno je uputiti dete na aktivnosti koje mu najviše odgovaraju.
Osnovni cilj vežbanja je da se stvori što je moguće veće motorno ( kretno) iskustvo.